Presudnu ulogu u nastanku osetljivosti na polene ima genetska predispozicija (35-70%). Mutacije na više genskih lokusa na hromozomima 5,6,7,11,12,14,16 i 33 uslovljavaju atopiju, odnosno skretanje Th limfocita od nealergijskog fenotipa I ka alergijskom fenotipu II, uz povećanu produkciju antitela klase IgE, što dovodi do senzibilizacije organizma na određene antigene, među njima i polene.

Od spoljašnjih faktora značajno utiču izloženost osobe alergenima, aerozagađenju, infekcijama (posebno virusnim), kao i način ishrane (manjak vitamina C, manjak magnezijuma, veći unos soli, brza hrana sa aditivima i nezasićenim masnim kiselinama).

Zagađivači vazduha, pored štetnog uticaja na disajne puteve, deluju i na same alergene. Polen koji je izložen uticaju aerozagađivača pokazuje morfološke promene i bržu degradaciju sa otpuštanjem alergena, što može da utiče na izmene u alergogenosti polena i posredno na porast učestalosti alergijskih oboljenja.

Izvor: Priručnik za alergene biljke, autori: Marko Lj. Nestorović, Miroslav Jovanović, Gorana Šovljanski, Ljiljana Bajić Bibić i Jadranka Jokić

The post Kod koga se javlja? appeared first on Alergija na polen.

Osnovna razlika između prehlade i alergijske kijavice je što prehlada prolazi za nekoliko dana, a alergija može potrajati i nekoliko meseci, mada imaju slične simptome. Iako je sezona gripa iza nas, varljivo i promenljivo vreme u martu i aprilu može dovesti do čestih prehlada i infekcija disajnih puteva,  a sa druge strane, dolazak proleća i početak cvetanja drveća  nose sa sobom i rizik od pojave polenskih alergija.

Sezonske alergije su reakcije organizma na prisustvo polenovih zrna biljaka u vazduhu.  U periodu od meseca februara do meseca maja intenzivno je cvetanje drveća. Polenova zrna su tada u velikoj koncentraciji i simptomi alergijske kijavice su najjači.  Kijanje, zapušen nos, curenje, svrab i crvenilo očiju su tipični simptomi za alergije. Ako je reč o alergiji, kašlja nema, dok je kod prehlade često prisutan i suvi i produktivni kašalj. Blago povišena temperatura je prisutna samo kod prehlade. Obilna nosna sekrecija je prisutna u oba slučaja, ali je kod alergija ta sekrecija  bezbojna i vodenasta. Prehlada uglavnom traje nekoliko dana, najduže dve nedelje, dok alergija redovno traje više nedelja, pa i meseci.

Alergije i astma su najčešće hronične bolesti u Evropi, pa se procenjuje da 80 miliona odraslih (preko 20%) Evropljana pati od nekog tipa alergije. Oko 30-40 odsto dece pati od alergija, ali taj broj je u konstantnom porastu.

Alergijski rinitis, najčešće alergijsko oboljenje, obuhvata 15-30% svetske populacije, a procenat obolelih se povećava iz dana u dan. Blagovremena i pravilna upotreba lekova protiv alergijske kijavice može da spreči pojavu simptoma. Jedno od efikasnih, prirodnih rešenja je i primena homeopatskih lekova za alergije. Ovi lekovi, ne samo što otklanjaju simptome alergije, već se mogu koristiti i preventivno da do pojave simptoma alergije ni ne dođe. Homeopatske lekove protiv alergijske kijavice mogu korstiti i deca od 3 godine, odrasli i stare osobe sa ovim tegobama. Dostupni su u svakoj apoteci i dobijaju se bez recepta.

Alergije se nikada u potpunosti ne mogu izlečiti, ali postoje načini da se drže pod kontrolom. Najbitnije je izbegavanje kontakta sa alergenima. Držati zatvorene prozore u toku sezone, nakon boravka napolju menjati odeću, kupati se i prati kosu što češće, jer polenova zrna koja se  zadržavaju i na odeći, koži i kosi mogu dodatno da iritiraju iako niste napolju.

The post Obična prehlada ili polenska alergija? appeared first on Alergija na polen.

Početak alergijske reakcije

• Inicijalni kontakt s alergenom (polen) →  senzibilizacija imunog sistema, proizvodnja IgE antitela.
• Vezivanje IgE za površinu mastocita.
• Ponovljena izloženost, alergen se veže za  IgE na površini mastocita, na sluznici grla i nosa.
• Kompleks alergen-IgE →
• degranulacija mastocita i otpuštanje medijatora inflamacije  (histamin, prostaglandini, leukotrijeni, citokini)

Rana faza alergijske reakcije

• Histamin aktivira nervne završetke u epitelu sluznice → simptomi: svrab i kijanje.
•  Aktivirana nervna vlakna direktno stimulišu sekreciju seromukoznih žlezda (parasimpatikus).
•  Histamin kao vazoaktivna supstanca izaziva eksudaciju plazme: curenje iz nosa (rinorea).

Kasna faza alergijske reakcije

• Nastupa nakon nekoliko sati.
• Prodor i hemotaksija (privlačenje) inflamat. ćelija u mukozu – prvenstveno eozinofila  (odgovorni za nastanak nosne opstrukcije   i otežanog disanja) → rinoreja i kijanje (u manjoj meri).

The post Proces alergijske reakcije appeared first on Alergija na polen.

Homeopatija je izvorno evropski metod lečenja koji se u većini zemalja Evropske Unije  primenjuje više od 150 godina. Ona je, odnedavno, i kod nas dobila zakonsku osnovu za primenu, što navodi na potrebu da lekari usvoje osnovna znanja o toj medicinskoj disciplini kako bi je mogli terapijski preporučiti ili, ukoliko se njome profesionalno bave, primeniti u odabranim slučajevima. Njena primena je bezbedna i delotvorna ukoliko je u skladu sa opšte prihvaćenim principima i zakonitostima i ukoliko indikaciju za lečenje homeopatijom postavlja dovoljno stručna osoba.
Homeopatija je komplementarna medicinska grana čiji je osnovni princip lečenja sadržan u rečenici “Similia similibus cuentur” (“Neka se slično leči sličnim”). Praktično, to znači da će ista supstanca koja kod zdravog pojedinca izaziva simptome bolesti, kod bolesnika lečiti bolest sa takvim istim simptomima. Reč homeopatija potiče od grčkih reči “homoeos” što znači sličan i “pathos” što znači patnja.

Drugi značajan princip homeopatije obuhvaćen je u rečenici “Homeopatija je medicinska disciplina koja se zasniva na holističkom pristupu pacijentu”. Ovo podrazumeva da se kod pacijenta prilikom pregleda i određivanja terapije podjednako uvažavaju mentalne, emocionalne i fizičke osobine, tj. poštuje se celovitost pacijenta, uz uvažavanje i svih ostalih medicinski relevantnih procedura i nalaza.

Svetska zdravstvena organizacija homeopatiju  je priznala za komplementarnu terapijsku disciplinu, a  Evropska Unija je 1997. godine posebnim parlamentarnim aktom definisala pojam homeopatskog leka i odredila propise o standardizaciji proizvodnje homeopatskih lekova i načinu njihovog prepisivanja. U Evropi, Americi, Aziji i Autraliji postoji značajna homeopatska praksa i proizvodnja lekova, u velikom broju zemalja homeopatija je zakonski izjednačena sa konvencionalnom medicinom.

Homeopatski lekovi su napravljeni isključivo od prirodnih sastojaka, najčešće biljaka i minerala. To je jedan od razloga koji čini homeopatiju izuzetno bezbednim načinom lečenja, kako za odrasle, tako i za osetljive kategorije kao što su bebe, deca i stare osobe.

Svi homeopatski lekovi deluju specifičnim mehanizmima na poboljšanje otpornosti organizma, jačanje ćelija imunog sistema, tako da se njihovom primenom smanjuju šanse za razvoj novih alergijskih reakcija.

Primenom homeopatskih lekova zaboravićete na kapi za nos, tabletice i pumpice, jer adekvatan homeopatski lek deluje na sve simptome oboljenja, tako da ne morate kioristiti više lekova u isto vreme.

Homeopatski lekovi se najčešće nalaze u obliku tableta koje se lagano otapaju u ustima ili u obliku kapi za oralnu primenu. Jednostavna upotreba je još jedna od prednosti ovakvog vida lečenja.

Bitna stvar je da po homeopatski lek ne morate ići samo kod lekara homeopate. U apotekama širom Srbije dostupni su  nemački kombinovani homeopatski lekovi za polenske alergije. Mogu  se kupiti bez recepta, dovoljno je da ih zatražite od svog farmaceuta.

Izvor: Priručnik za alergene biljke, autori: Marko Lj. Nestorović, Miroslav Jovanović, Gorana Šovljanski, Ljiljana Bajić Bibić i Jadranka Jokić

The post Homeopatski lekovi appeared first on Alergija na polen.

Polen je fini, cvetni prah koji se sastoji od nekoliko hiljada polenovih zrna biljaka. Polenovo zrno je specijalizovana biljna ćelija za prenos muških gameta. Polen se obrazuje u polenovim kesicama. Stvaranje polenovih zrna počinje znatno pre otvaranja cvetnih pupoljaka. Količina polena koja se obrazuje zavisi u prvom redu od biljne vrste. Veličina polenovih zrna je u opsegu od 10 do 200 mikrometara. Polenova zrna koja su veličine od 30 do 50 mikrometara su najčešće uzročnici alergije. Boja polenovih zrna može biti bela, siva, crvena, a najčešće je žuta. U pogledu biohemijskog sastava jedno polenovo zrno sadrži: lipide, ugljene hidrate, organske kiseline, slobodne aminokiseline, najčešće minerale (Na, K, Ca, Mg), terpene, enzime, vitamine, pigmente i regulatore rasta. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna. Naprimer, kod ambrozije je utvrđeno  6 alergenih proteina. Kad polenovo zrno dođe u kontakt sa vlažnom sluznicom, oslobađa biološke aktivne supstance, koje dovode do senzibilizacije i reakcije pacijenta na taj polen. U prirodi polen se može prenositi na različite načine: vetrom, preko životinja i vodom. Rasprostiranje polena pomoću vetra je najveći problem za većinu alergija jer ne postoji način da se spreči njegovo širenje i prisustvo u vazduhu.

U toku vegetacionog perioda na području Srbije postoje tri maksimuma koncentracije polena u vazduhu:

1. ranoprolećni (drveće i žbunje)
2. letnji (trave)
3. letnje-jesenji (korov)

Drveće počinje da cveta u rano proleće, sredinom februara i taj proces traje do početka maja. Prvo cveta leska, zatim jova, pa vrbe i brestovi. Kasnije cvetaju breza, bukva, javor i hrastovi.

Trave cvetaju od maja do polovine jula, a većina manjim intezitetom cveta i u septembru.

Korovi cvetaju od druge polovine maja do novembra. Ovaj period obuhvata cvetanje ambrozije, raznih vrsta loboda, kiselice, bokvice i pelena.

Kad polen dostigne određeni stupanj zrelosti, nastaje emitovanje polena. Rasipanju i širenju polena pogoduju: viša temperatura i niža vlažnost vazduha, kao i vetrovito vreme. Kišni periodi onemogućavaju širenje i smanjuju koncetraciju polena u vazduhu. Dugotrajna visoka vlažnost vazduha dovodi do bubrenja i prskanja polenovih zrna i oslobađanja alergenog materijala u vazduh, te se mogu javiti tegobe kod osoba koje pate od polenskih alergija.

Izvor: Priručnik za alergene biljke, autori: Marko Lj. Nestorović, Miroslav Jovanović, Gorana Šovljanski, Ljiljana Bajić Bibić i Jadranka Jokić

The post Podela alergena po mesecima appeared first on Alergija na polen.

Neki simptomi mogu da nas prevare, jer je teško reći šta ih izaziva. Dok alergije imaju neke prilično karakteristične simptome koji ih karakterišu, nekad je teško uvideti razliku između alergije i prehlade bez pomoći lekara. Jačina simptoma, međutim, može biti dobar pokazatelj.
Ovde su nabrojani najčešći simptomi alergije i gripa, što može pomoći pri dobijanju boljeg uvida u situaciju.
Ako simptomi potraju, a vi i dalje niste sigurni zašto vam je loše, obavezno konsultujte lekara.

The post Razlike između alergije i prehlade appeared first on Alergija na polen.

Nosni i očni simptomi alergije spadaju u lokalne simptome i mogu biti:

Nosni simptomi:

• Curenje iz nosa (vodeni hinit)
• Svrab u nosu
• Kijanje
• Oticanje i crvenilo nosne sluzokože
• Zapušen nos
• Lošije čulo mirisa ili čak gubitak čula mirisa

Očni simptomi:

• Konjunktivalno oticanje i crvenilo
• Suzenje očiju
• Svrab očiju

Opšti simptomi su:

• Gubitak energije (zamor)
• Razdražljivost
• Smanjen kvalitet života

The post Nosni, očni i opšti simptomi appeared first on Alergija na polen.