Preosteljivost na prisustvo cvetnog praha u vazduhu poznata je od davnina. Pre oko 2500 hiljade godina, kad se persijski vođa Hinij iskrcao na grčku obalu, dobio je napad kašlja i kijanja, najverovatnije zbog kasnog cvetanja neke mediteranske biljke. U drugom veku naše ere, Galen je opisao pojavu alergije na biljke sledećim rečima: ” Postoje ljudi koji u prisustvu nekog cveća dobijaju napade kašlja i kijanja.”
Prvi naučni opis alergija načinio je engleski lekar Džon Bostok, koji je 1819. godine u izveštaju “Kraljevskom medicinskom društvu” naveo da postoji oboljenje očiju i nosa koje se javlja tokom leta. Ovaj lekar je uspeo da pronađe svega 28 pacijenata sa istim simptomima u čitavoj Engleskoj. Svi pacijenti su imali kontakt sa svežim senom. Bostok je smatrao da je sveže seno glavni uzrok ovih tegoba, a bolest je nazvao senska groznica. Ovaj termin se zadržao i do danas na engleskom govornom području. Izveštaj dr Bostoka predstavlja početak praćenja simptoma polenskih alergija i smatra se možda najznačajnijim korakom u borbi čovečanstva sa alergijama.
Prošlo je više od pola veka, kada je drugi engleski lekar, Čarls Harison Blekli, 1873. godine objavio da je uzrok ove bolesti polen trava, a ne seno. Dr Blekli je po shvatanjima i svom pristupu u radu bio odista daleko ispred svog vremena.
Prvi učitelj i tvorac alergološke škole u Srbiji bio je čuveni profesor medicine i akademik Vladimir Spužić. Njegov nemerljivi doprinos razvoju alergologije ogledao se kroz stručni, naučni i nastavnički rad. Prof. dr Vladimir Spužić organizovao je rad prve alergološke ambulante u Srbiji, marta 1946. godine, i rukovodio njenim radom do penzionisanja.
Izvor: Priručnik za alergene biljke, autori: Marko Lj. Nestorović, Miroslav Jovanović, Gorana Šovljanski, Ljiljana Bajić Bibić i Jadranka Jokić
Prijatelji
